Магнети
Неодимијум се користи у магнетним материјалима или компонентама код којих су важни магнетни одзив и стабилност материјала.
Неодимијум је хемијски елемент са атомским бројем 60 (Nd), смештен у 6. периоди, —. групи и блоку f. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f4 6с2.
Код лантаноида и актиноида постепено се попуњавају f-орбитале. Због малих енергетских разлика међу блиским стањима ови елементи имају слична, али не потпуно иста хемијска својства.
Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f4 6с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Најтипичнија су јонска једињења и комплекси у којима је оксидационо стање +3 често важно. Код актиноида се, због енергетски доступних орбитала, појављују и друга оксидациона стања.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 7.01 g/cm³. Тачка топљења је 1 297 K (1 024 °Ц), а тачка кључања 3 347 K (3 074 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Магнети, Ласери, Звучници и Слушалице.
Неодимијум се користи у магнетним материјалима или компонентама код којих су важни магнетни одзив и стабилност материјала.
Неодимијум или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.
Неодимијум је кључна компонента веома јаких трајних магнета на бази Нд–Фе–Б, што омогућава јака магнетна поља у малом простору звучника.
Неодимијум је кључна компонента веома јаких трајних магнета на бази Нд–Фе–Б, што омогућава јака магнетна поља у малом простору слушалица.
У f-блоку елемент се може непосредно поредити са суседима: Церијум, Прасеодимијум, Неодимијум, Прометијум, Самаријум. Такво поређење помаже да се прате промене електронске конфигурације, атомског полупречника и хемијских особина кроз низ лантаноида или актиноида.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Неодимијум наводи Царл Ауер вон Wелсбацх. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Неодимијум наведена је као 144.242(3). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Неодимијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.