Етин
Етин (C2H2) је алкин. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.
Основни подаци
Шта показује формула
Једна формулна јединица C2H2 садржи 2 × угљеник (C), 2 × водоник (H). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 26.038 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.
Масени удели елемената
По маси највећи допринос даје угљеник (C, 92.3 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.
| Елементи у формули | # | % m/m |
|---|---|---|
| угљеник (C) | 2 | 92.3 % |
| водоник (H) | 2 | 7.7 % |
Грађа и хемијске везе
Етин HC≡CH је најједноставнији алкин. Оба угљеника су sp хибридизована и молекул је линеаран; троструку везу чине једна σ и две међусобно управне π везе, што даје високу електронску густину између угљеника.
При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.
R3 прикази
Хемијско понашање
Трострука веза подлеже узастопним адицијама и може да се редукује преко алкена све до алкана. Терминални водоник етина киселији је од водоника алкана и алкена јер конјугована база стабилизује набој на угљенику са великим уделом s карактера.
Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.
Раствори, равнотеже и услови
У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.
При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.
Примена и значај
Етин, познат и као ацетилен, користи се при високотемпературном оксиацетиленском заваривању и као хемијска сировина.
Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.
Безбедност и правилан контекст
Са ваздухом ствара веома запаљиве до експлозивне смеше, па складиштење захтева посебне техничке мере.
Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.
Важно поређење
У односу на етен има две π везе, линеарну геометрију и киселији терминални C–H протон.
Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.