Хемијски елемент · референтна страница

Водоник

Водоник је хемијски елемент са атомским бројем 1 (H), смештен у 1. периоди, 1. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: 1с1.

Атомски број1

Стандардна атомска маса[1.00784, 1.00811]

Група1

Периода1

Блокs

Електронска конфигурација1s1

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Водоник има конфигурацију 1с¹. Са само једним електроном по неким особинама подсећа на алкалне метале, а по другим на халогене; његову хемију зато није добро сводити на хемију обичног алкалног метала.

Електронска конфигурација атома је 1с1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елементарни водоник гради молекуле Х₂. У једињењима најчешће има оксидациони број +1, док у металним хидридима може имати −1; саставни је део воде, киселина и великог броја органских једињења.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 0.0899 г/Л. Тачка топљења је 13.99 K (-259.2 °Ц), а тачка кључања 20.27 K (-252.9 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Вода и хемија живота, Производња ђубрива и Рафинација нафте.

У пракси

Конкретни примери примене

Вода и хемија живота

Водоник је саставни део воде и готово свих важних биомолекула. Везе са водоником учествују у киселинско-базној хемији, преносу протона и стабилизацији структуре биомолекула.

Производња ђубрива

Водоник или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.

Рафинација нафте

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 1. периоди и 1. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Водоник, Литијум, Берилијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијадвоатомни неметал

Агрегатно стање на собној температуригасовито

Електронске љуске1

Густина0.0899 г/Л

Тачка топљења13.84 K (-259.3 °Ц)

Тачка кључања20.27 K (-252.9 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2.2

Прва енергија јонизације1 312 kJ/mol

Електронски афинитет72.77 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Водоник наводи Хенрy Цавендисх. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Водоник наведена је као [1.00784, 1.00811]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Водоник има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.