Хемијски елемент · референтна страница

3Li

Литијум

Литијум је хемијски елемент са атомским бројем 3 (Li), смештен у 2. периоди, 1. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Хе] 2с1.

Атомски број3

Стандардна атомска маса[6.938, 6.997]

Група1

Периода2

Блокs

Електронска конфигурација[Хе] 2s1

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Елементи 1. групе имају један електрон у спољашњој попуњеној љусци. Код алкалних метала тај електрон се релативно лако уклања, па су типични јони наелектрисања +1 и изражена реактивност.

Електронска конфигурација атома је [Хе] 2с1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 0.534 g/cm³. Тачка топљења је 453.6 K (180.5 °Ц), а тачка кључања 1 603 K (1 330 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Батерије, Специјална стакла и Легуре.

У пракси

Конкретни примери примене

Батерије

Литијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Специјална стакла

Литијум или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.

Легуре

Литијум се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 2. периоди и 1. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Водоник, Литијум, Берилијум, Натријум, Магнезијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаалкални метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 1

Густина0.534 g/cm³

Тачка топљења453.6 K (180.5 °Ц)

Тачка кључања1 603 K (1 330 °Ц)

Електронегативност по Паулингу0.98

Прва енергија јонизације520.2 kJ/mol

Електронски афинитет59.63 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Литијум наводи Јохан Аугуст Арфwедсон. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Литијум наведена је као [6.938, 6.997]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Литијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.