Легуре
Магнезијум се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.
Магнезијум је хемијски елемент са атомским бројем 12 (Mg), смештен у 3. периоди, 2. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Не] 3с2.
Елементи 2. групе имају два валентна електрона. Земноалкални метали обично граде јоне наелектрисања +2, а њихове особине се постепено мењају низ групу.
Електронска конфигурација атома је [Не] 3с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 1.738 g/cm³. Тачка топљења је 923 K (649.9 °Ц), а тачка кључања 1 363 K (1 090 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Легуре, Пиротехника и Биологија.
Магнезијум се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.
Магнезијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Магнезијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Елемент се налази у 3. периоди и 2. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Литијум, Берилијум, Натријум, Магнезијум, Калијум, Калцијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Магнезијум наводи Јосепх Блацк. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Магнезијум наведена је као [24.304, 24.307]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Магнезијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.