Магнезијум

Магнезијум је хемијски елемент са атомским бројем 12 (Mg), смештен у 3. периоди, 2. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Не] 3с2.

Атомски број12

Стандардна атомска маса[24.304, 24.307]

Група2

Периода3

Блокs

Електронска конфигурација[Не] 3s2

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Елементи 2. групе имају два валентна електрона. Земноалкални метали обично граде јоне наелектрисања +2, а њихове особине се постепено мењају низ групу.

Електронска конфигурација атома је [Не] 3с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 1.738 g/cm³. Тачка топљења је 923 K (649.9 °Ц), а тачка кључања 1 363 K (1 090 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Легуре, Пиротехника и Биологија.

У пракси

Конкретни примери примене

Легуре

Магнезијум се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.

Пиротехника

Магнезијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Биологија

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 3. периоди и 2. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Литијум, Берилијум, Натријум, Магнезијум, Калијум, Калцијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаземноалкални метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 2

Густина1.738 g/cm³

Тачка топљења923 K (649.9 °Ц)

Тачка кључања1 363 K (1 090 °Ц)

Електронегативност по Паулингу1.31

Прва енергија јонизације737.7 kJ/mol

Електронски афинитет—

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Магнезијум наводи Јосепх Блацк. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Магнезијум наведена је као [24.304, 24.307]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Магнезијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.