Хемијски елемент · референтна страница

11Na

Натријум

Натријум је хемијски елемент са атомским бројем 11 (Na), смештен у 3. периоди, 1. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Не] 3с1.

Атомски број11

Стандардна атомска маса22.98976928(2)

Група1

Периода3

Блокs

Електронска конфигурација[Не] 3s1

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Елементи 1. групе имају један електрон у спољашњој попуњеној љусци. Код алкалних метала тај електрон се релативно лако уклања, па су типични јони наелектрисања +1 и изражена реактивност.

Електронска конфигурација атома је [Не] 3с1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 0.968 g/cm³. Тачка топљења је 370.9 K (97.79 °Ц), а тачка кључања 1 156 K (882.9 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Уобичајене соли, Хемијска синтеза и Расхладно средство реактора.

У пракси

Конкретни примери примене

Уобичајене соли

Натријум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Хемијска синтеза

Натријум или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.

Расхладно средство реактора

У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Натријум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 3. периоди и 1. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Литијум, Берилијум, Натријум, Магнезијум, Калијум, Калцијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаалкални метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 1

Густина0.968 g/cm³

Тачка топљења370.9 K (97.8 °Ц)

Тачка кључања1 156 K (882.9 °Ц)

Електронегативност по Паулингу0.93

Прва енергија јонизације495.8 kJ/mol

Електронски афинитет52.87 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Натријум наводи Хумпхрy Давy. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Натријум наведена је као 22.98976928(2). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Натријум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.