Mendeleev
Mendeleev · Једињења

Формалдехид

CH2O

Формалдехид (CH2O) је алдехид. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.

Основни подаци

Хемијска формулаCH2O
Моларна маса30.026 g/mol
Агрегатно стање при 20 °Cгас
Врста супстанцеалдехид
Преовлађујућа везаполарна ковалентна веза

Шта показује формула

Једна формулна јединица CH2O садржи 1 × угљеник (C), 2 × водоник (H), 1 × кисеоник (O). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 30.026 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.

Масени удели елемената

По маси највећи допринос даје кисеоник (O, 53.3 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.

Елементи у формули#% m/m
угљеник (C)140.0 %
водоник (H)26.7 %
кисеоник (O)153.3 %

Грађа и хемијске везе

Формалдехид H₂C=O је најједноставнији алдехид. Карбонилни угљеник је тригонално планаран, а C=O веза снажно поларизована, па је угљеник подложан нуклеофилном нападу. Чист формалдехид је при уобичајеној температури гас; формалин је водени раствор формалдехида, а не друга молекулска врста.

При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.

R3 прикази

Структурни приказ.
Структурни приказ.
Веза грађе и својстава.
Веза грађе и својстава.
Реакциони или равнотежни контекст.
Реакциони или равнотежни контекст.

Хемијско понашање

У води се формалдехид у великој мери хидратише у метандиол и може да гради олигомерне или полимерне форме. Карбонил учествује у нуклеофилним адицијама, а оксидацијом настаје мравља киселина. Ове равнотеже објашњавају зашто се водени раствор не понаша као једноставан скуп изолованих H₂C=O молекула.

Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.

Раствори, равнотеже и услови

У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.

При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.

Примена и значај

Формалдехид је важан у производњи смола и полимерних материјала.

Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.

Безбедност и правилан контекст

Реактиван је и надражујући, а дуготрајна изложеност представља канцерогени ризик, па се концентрације строго контролишу.

Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.

Важно поређење

Поређење са метанолом показује оксидациону промену групе –CH₂OH у карбонил H₂C=O.

Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.

Елементи у формули