Хемијски елемент · референтна страница

Кисеоник

Кисеоник је хемијски елемент са атомским бројем 8 (O), смештен у 2. периоди, 16. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Хе] 2s2 2п4.

Атомски број8

Стандардна атомска маса[15.99903, 15.99977]

Група16

Периода2

Блокp

Електронска конфигурација[Хе] 2s2 2p4

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Хе] 2s2 2п4. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елементарни кисеоник углавном је О₂, а озон О₃ је његова алотропска модификација. Гради оксиде, пероксиде, воду, оксокиселине и велики број органских једињења.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 1.429 г/Л. Тачка топљења је 54.36 K (-218.8 °Ц), а тачка кључања 90.19 K (-183 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Дисање, Металургија, Челик и Пречишћавање воде.

У пракси

Конкретни примери примене

Дисање

Кисеоник је крајњи прималац електрона у аеробном ћелијском дисању, чиме омогућава ефикасно добијање енергије из хранљивих материја.

Металургија

Кисеоник се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.

Челик

Пречишћавање воде

Кисеоник или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 2. периоди и 16. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Азот, Кисеоник, Флуор, Фосфор, Сумпор, Хлор. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијадвоатомни неметал

Агрегатно стање на собној температуригасовито

Електронске љуске2 · 6

Густина1.429 г/Л

Тачка топљења54.37 K (-218.8 °Ц)

Тачка кључања90.19 K (-183 °Ц)

Електронегативност по Паулингу3.44

Прва енергија јонизације1 314 kJ/mol

Електронски афинитет141 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Кисеоник наводи Царл Wилхелм Сцхееле. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Кисеоник наведена је као [15.99903, 15.99977]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Кисеоник има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.