Хемијски елемент · референтна страница

Флуор

Флуор је хемијски елемент са атомским бројем 9 (F), смештен у 2. периоди, 17. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Хе] 2s2 2п5.

Атомски број9

Стандардна атомска маса18.998403162(5)

Група17

Периода2

Блокp

Електронска конфигурација[Хе] 2s2 2p5

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Халогени имају седам валентних електрона. Често примају један електрон или граде једну ковалентну везу, па је оксидационо стање −1 веома карактеристично.

Електронска конфигурација атома је [Хе] 2s2 2п5. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елементарни флуор гради веома реактивне молекуле Ф₂. У једињењима се готово увек појављује у оксидационом стању −1; важни су флуориди, флуороводоник и веома стабилне везе Ц–Ф.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 1.696 г/Л. Тачка топљења је 53.48 K (-219.7 °Ц), а тачка кључања 85.03 K (-188.1 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Флуорополимери, Флуориди у стоматологији и Хемија уранијума.

У пракси

Конкретни примери примене

Флуорополимери

Полимери богати флуором користе снажне везе Ц–Ф како би постигли хемијску отпорност, мало трење и топлотну стабилност.

Флуориди у стоматологији

Флуоридна једињења при контролисаним концентрацијама помажу да зубна глеђ буде отпорнија на дејство киселина.

Хемија уранијума

Једињења флуора важна су у хемији претварања уранијума и поступцима повезаним са раздвајањем његових изотопа.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 2. периоди и 17. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Хелијум, Кисеоник, Флуор, Неон, Сумпор, Хлор. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијадвоатомни неметал

Агрегатно стање на собној температуригасовито

Електронске љуске2 · 7

Густина1.696 г/Л

Тачка топљења53.54 K (-219.6 °Ц)

Тачка кључања85.03 K (-188.1 °Ц)

Електронегативност по Паулингу3.98

Прва енергија јонизације1 681 kJ/mol

Електронски афинитет328.2 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

Флуор је као посебан елемент препознат у 19. веку, али га је због изузетне реактивности дуго било веома тешко изоловати. Хенри Моиссан је успешно изоловао елементарни флуор 1886. године.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Флуор наведена је као 18.998403162(5). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Флуор има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.