Заваривање
Аргон се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Аргон је хемијски елемент са атомским бројем 18 (Ar), смештен у 3. периоди, 18. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Не] 3s2 3п6.
Племенити гасови имају попуњену спољашњу електронску љуску. Због тога су при уобичајеним условима углавном слабо реактивни, мада тежи чланови групе могу градити нека једињења.
Електронска конфигурација атома је [Не] 3s2 3п6. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Као племенити гас, елемент је у елементарном стању једноатомни и слабо реактиван. Код тежих чланова групе ипак су могуће неке хемијске везе, нарочито са веома електронегативним елементима.
Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 1.784 г/Л. Тачка топљења је 83.81 K (-189.3 °Ц), а тачка кључања 87.3 K (-185.8 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Заваривање, Расвета и Инертне атмосфере.
Аргон се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Аргон или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.
Аргон се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Елемент се налази у 3. периоди и 18. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Флуор, Неон, Хлор, Аргон, Бром, Криптон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Аргон наводи Лорд Раyлеигх. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Аргон наведена је као [39.792, 39.963]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Аргон има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.