Аргон

Аргон је хемијски елемент са атомским бројем 18 (Ar), смештен у 3. периоди, 18. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Не] 3s2 3п6.

Атомски број18

Стандардна атомска маса[39.792, 39.963]

Група18

Периода3

Блокp

Електронска конфигурација[Не] 3s2 3p6

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Племенити гасови имају попуњену спољашњу електронску љуску. Због тога су при уобичајеним условима углавном слабо реактивни, мада тежи чланови групе могу градити нека једињења.

Електронска конфигурација атома је [Не] 3s2 3п6. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Као племенити гас, елемент је у елементарном стању једноатомни и слабо реактиван. Код тежих чланова групе ипак су могуће неке хемијске везе, нарочито са веома електронегативним елементима.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 1.784 г/Л. Тачка топљења је 83.81 K (-189.3 °Ц), а тачка кључања 87.3 K (-185.8 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Заваривање, Расвета и Инертне атмосфере.

У пракси

Конкретни примери примене

Заваривање

Аргон се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Расвета

Аргон или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.

Инертне атмосфере

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 3. периоди и 18. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Флуор, Неон, Хлор, Аргон, Бром, Криптон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаплеменити гас

Агрегатно стање на собној температуригасовито

Електронске љуске2 · 8 · 8

Густина1.784 г/Л

Тачка топљења83.81 K (-189.3 °Ц)

Тачка кључања87.3 K (-185.8 °Ц)

Електронегативност по Паулингу—

Прва енергија јонизације1 521 kJ/mol

Електронски афинитет—

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Аргон наводи Лорд Раyлеигх. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Аргон наведена је као [39.792, 39.963]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Аргон има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.