Бром

Бром је хемијски елемент са атомским бројем 35 (Br), смештен у 4. периоди, 17. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: течно. Електронска конфигурација: [Ар] 3d10 4s2 4п5.

Атомски број35

Стандардна атомска маса[79.901, 79.907]

Група17

Периода4

Блокp

Електронска конфигурација[Ар] 3d10 4s2 4p5

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Халогени имају седам валентних електрона. Често примају један електрон или граде једну ковалентну везу, па је оксидационо стање −1 веома карактеристично.

Електронска конфигурација атома је [Ар] 3d10 4s2 4п5. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је течно. Наведена густина је 3.1028 g/cm³. Тачка топљења је 265.8 K (-7.35 °Ц), а тачка кључања 332 K (58.85 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Успоривачи горења, Фотографија и Хемијска синтеза.

У пракси

Конкретни примери примене

Успоривачи горења

Бром се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Фотографија

Хемијска синтеза

Бром или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 4. периоди и 17. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Сумпор, Хлор, Аргон, Селен, Бром, Криптон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијадвоатомни неметал

Агрегатно стање на собној температуритечно

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 7

Густина3.1028 g/cm³

Тачка топљења265.9 K (-7.2 °Ц)

Тачка кључања332 K (58.85 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2.96

Прва енергија јонизације1 140 kJ/mol

Електронски афинитет324.5 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Бром наводи Антоине Јéрôме Балард. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Бром наведена је као [79.901, 79.907]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Бром има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.