Расвета
Ксенон или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.
Ксенон је хемијски елемент са атомским бројем 54 (Xe), смештен у 5. периоди, 18. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Кр] 4d10 5s2 5п6.
Племенити гасови имају попуњену спољашњу електронску љуску. Због тога су при уобичајеним условима углавном слабо реактивни, мада тежи чланови групе могу градити нека једињења.
Електронска конфигурација атома је [Кр] 4d10 5s2 5п6. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Као племенити гас, елемент је у елементарном стању једноатомни и слабо реактиван. Код тежих чланова групе ипак су могуће неке хемијске везе, нарочито са веома електронегативним елементима.
Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 5.894 г/Л. Тачка топљења је 161.4 K (-111.7 °Ц), а тачка кључања 165.1 K (-108.1 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Расвета, Опрема за медицинско снимање и Јонски погон.
Ксенон или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.
Ксенон се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Ксенон се често користи као погонски гас у јонским моторима јер се лако јонизује, хемијски је инертан и има велику атомску масу.
Елемент се налази у 5. периоди и 18. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Бром, Криптон, Јод, Ксенон, Астат, Радон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Ксенон наводи Wиллиам Рамсаy. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Ксенон наведена је као 131.293(6). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Ксенон има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.