Хемијски елемент · референтна страница

85At

Астат

Астат је хемијски елемент са атомским бројем 85 (At), смештен у 6. периоди, 17. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п5.

Атомски број85

Стандардна атомска масабез стандардне атомске масе

Група17

Периода6

Блокp

Електронска конфигурација[Xе] 4f14 5d10 6s2 6p5

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Халогени имају седам валентних електрона. Често примају један електрон или граде једну ковалентну везу, па је оксидационо стање −1 веома карактеристично.

Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п5. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Тачка топљења је 575 K (301.9 °Ц), а тачка кључања 610 K (336.9 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Научна истраживања, Нуклеарна медицина и Хемијска синтеза.

У пракси

Конкретни примери примене

Научна истраживања

Астат се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Нуклеарна медицина

У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Астат. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.

Хемијска синтеза

Астат или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 6. периоди и 17. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Телур, Јод, Ксенон, Полонијум, Астат, Радон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаполуметал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 18 · 7

Густина—

Тачка топљења575 K (301.9 °Ц)

Тачка кључања610 K (336.9 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2.2

Прва енергија јонизације899 kJ/mol

Електронски афинитет233 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Астат наводи Дале Р. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

За елемент Астат не наводи се стандардна атомска маса јер нема одговарајући природни изотопски састав на коме би се таква вредност заснивала. За његове изотопе зато се наводе масени бројеви и појединачне изотопске масе.

Астат нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.

Безбедност

Руковање и излагање

Астат је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.