Полонијум

Полонијум је хемијски елемент са атомским бројем 84 (Po), смештен у 6. периоди, 16. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п4.

Атомски број84

Стандардна атомска масабез стандардне атомске масе

Група16

Периода6

Блокp

Електронска конфигурација[Xе] 4f14 5d10 6s2 6p4

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п4. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 9.196 g/cm³. Тачка топљења је 527 K (253.9 °Ц), а тачка кључања 1 235 K (961.9 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Научна истраживања, Топлота радиоактивног распада и Историја.

У пракси

Конкретни примери примене

Научна истраживања

Полонијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Топлота радиоактивног распада

У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Полонијум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.

Историја

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 6. периоди и 16. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Антимон, Телур, Јод, Бизмут, Полонијум, Астат. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијапостпрелазни метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 18 · 6

Густина9.196 g/cm³

Тачка топљења527 K (253.9 °Ц)

Тачка кључања1 235 K (961.9 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2

Прва енергија јонизације812.2кЈ/мол

Електронски афинитет136 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Полонијум наводи Пиерре Цурие. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

За елемент Полонијум не наводи се стандардна атомска маса јер нема одговарајући природни изотопски састав на коме би се таква вредност заснивала. За његове изотопе зато се наводе масени бројеви и појединачне изотопске масе.

Полонијум нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.

Безбедност

Руковање и излагање

Полонијум је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.