Бизмут

Бизмут је хемијски елемент са атомским бројем 83 (Bi), смештен у 6. периоди, 15. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п3.

Атомски број83

Стандардна атомска маса208.98040(1)

Група15

Периода6

Блокp

Електронска конфигурација[Xе] 4f14 5d10 6s2 6p3

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п3. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 9.78 g/cm³. Тачка топљења је 544.7 K (271.6 °Ц), а тачка кључања 1 837 K (1 564 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Медицинске примене, Козметика и Легуре.

У пракси

Конкретни примери примене

Медицинске примене

Бизмут се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Козметика

Легуре

Бизмут се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 6. периоди и 15. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Калај, Антимон, Телур, Олово, Бизмут, Полонијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијапостпрелазни метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 18 · 5

Густина9.78 g/cm³

Тачка топљења544.6 K (271.4 °Ц)

Тачка кључања1 837 K (1 564 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2.02

Прва енергија јонизације703 kJ/mol

Електронски афинитет90.92 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Бизмут наводи Цлауде Франçоис Геоффроy. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Бизмут наведена је као 208.98040(1). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Бизмут нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.