Лемљење
Калај се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.
Калај је хемијски елемент са атомским бројем 50 (Sn), смештен у 5. периоди, 14. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Кр] 4d10 5s2 5п2.
Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.
Електронска конфигурација атома је [Кр] 4d10 5s2 5п2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 7.365 g/cm³. Тачка топљења је 505.1 K (231.9 °Ц), а тачка кључања 2 875 K (2 602 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Лемљење, Превлаке и Бронза.
Калај се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.
Калај се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Калај је класична легирајућа компонента бронзе, легуре у којој се најчешће комбинује са бакром. Додатак калаја мења тврдоћу, ливност и отпорност материјала.
Елемент се налази у 5. периоди и 14. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Галијум, Германијум, Арсен, Индијум, Калај, Антимон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
Материјали који садрже елемент Калај познати су од давнина. Савремена хемија елемент одређује његовим атомским бројем 50, а не датумом прве употребе неког материјала.
Стандардна атомска маса за елемент Калај наведена је као 118.710(7). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Калај има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.