Олово

Олово је хемијски елемент са атомским бројем 82 (Pb), смештен у 6. периоди, 14. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п2.

Атомски број82

Стандардна атомска маса[206.14, 207.94]

Група14

Периода6

Блокp

Електронска конфигурација[Xе] 4f14 5d10 6s2 6p2

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 11.34 g/cm³. Тачка топљења је 600.6 K (327.5 °Ц), а тачка кључања 2 022 K (1 749 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Батерије, Заштита од зрачења и Грађевинарство.

У пракси

Конкретни примери примене

Батерије

Олово се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Заштита од зрачења

У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Олово. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.

Грађевинарство

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 6. периоди и 14. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Индијум, Калај, Антимон, Талијум, Олово, Бизмут. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијапостпрелазни метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 18 · 4

Густина11.34 g/cm³

Тачка топљења600.6 K (327.5 °Ц)

Тачка кључања2 022 K (1 749 °Ц)

Електронегативност по Паулингу1.87

Прва енергија јонизације715.6 kJ/mol

Електронски афинитет34.42 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

Олово или материјали који га садрже били су познати још у античко доба, много пре савремене атомске теорије. Данашњи хемијски елемент једнозначно је одређен атомским бројем 82.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Олово наведена је као [206.14, 207.94]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Олово има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.