Јод

Јод је хемијски елемент са атомским бројем 53 (I), смештен у 5. периоди, 17. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Кр] 4d10 5s2 5п5.

Атомски број53

Стандардна атомска маса126.90447(3)

Група17

Периода5

Блокp

Електронска конфигурација[Кр] 4d10 5s2 5p5

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Халогени имају седам валентних електрона. Често примају један електрон или граде једну ковалентну везу, па је оксидационо стање −1 веома карактеристично.

Електронска конфигурација атома је [Кр] 4d10 5s2 5п5. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елементарни јод појављује се као И₂. У једињењима су чести јодиди и окс једињења јода, при чему јод може имати више позитивних оксидационих стања.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 4.933 g/cm³. Тачка топљења је 386.9 K (113.7 °Ц), а тачка кључања 457.4 K (184.2 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Функција штитасте жлезде, Исхрана, Антисептици и Фотографија.

У пракси

Конкретни примери примене

Функција штитасте жлезде

Јод се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Исхрана

Антисептици

Фотографија

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 5. периоди и 17. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Селен, Бром, Криптон, Телур, Јод, Ксенон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијадвоатомни неметал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 18 · 7

Густина4.933 g/cm³

Тачка топљења386.8 K (113.7 °Ц)

Тачка кључања457.4 K (184.2 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2.66

Прва енергија јонизације1 008 kJ/mol

Електронски афинитет295.2 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Јод наводи Бернард Цоуртоис. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Јод наведена је као 126.90447(3). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Јод има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.