Радон

Радон је хемијски елемент са атомским бројем 86 (Rn), смештен у 6. периоди, 18. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п6.

Атомски број86

Стандардна атомска масабез стандардне атомске масе

Група18

Периода6

Блокp

Електронска конфигурација[Xе] 4f14 5d10 6s2 6p6

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Племенити гасови имају попуњену спољашњу електронску љуску. Због тога су при уобичајеним условима углавном слабо реактивни, мада тежи чланови групе могу градити нека једињења.

Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d10 6s2 6п6. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Као племенити гас, елемент је у елементарном стању једноатомни и слабо реактиван. Код тежих чланова групе ипак су могуће неке хемијске везе, нарочито са веома електронегативним елементима.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 9.73 г/Л. Тачка топљења је 202 K (-71.15 °Ц), а тачка кључања 211.5 K (-61.65 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Геологија, Здравље и Научна истраживања.

У пракси

Конкретни примери примене

Геологија

Радон се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Здравље

Научна истраживања

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 6. периоди и 18. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Јод, Ксенон, Астат, Радон, Тенесин, Оганесон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаплеменити гас

Агрегатно стање на собној температуригасовито

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 18 · 8

Густина9.73 г/Л

Тачка топљења202 K (-71.15 °Ц)

Тачка кључања211.5 K (-61.65 °Ц)

Електронегативност по Паулингу—

Прва енергија јонизације1 037 kJ/mol

Електронски афинитет—

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Радон наводи Фриедрицх Ернст Дорн. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

За елемент Радон не наводи се стандардна атомска маса јер нема одговарајући природни изотопски састав на коме би се таква вредност заснивала. За његове изотопе зато се наводе масени бројеви и појединачне изотопске масе.

Радон нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.

Безбедност

Руковање и излагање

Радон је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.