Пречишћавање воде
Хлор или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.
Хлор је хемијски елемент са атомским бројем 17 (Cl), смештен у 3. периоди, 17. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Не] 3s2 3п5.
Халогени имају седам валентних електрона. Често примају један електрон или граде једну ковалентну везу, па је оксидационо стање −1 веома карактеристично.
Електронска конфигурација атома је [Не] 3s2 3п5. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елементарни хлор гради молекуле Цл₂. Хлориди су веома распрострањени, а хлор у окс једињењима може имати више позитивних оксидационих стања.
Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 3.2 г/Л. Тачка топљења је 171.6 K (-101.5 °Ц), а тачка кључања 239.1 K (-34.04 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Пречишћавање воде, PVC и Хемијска синтеза.
Хлор или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.
Хлор се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Хлор или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.
Елемент се налази у 3. периоди и 17. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Кисеоник, Флуор, Неон, Сумпор, Хлор, Аргон. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Хлор наводи Царл Wилхелм Сцхееле. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Хлор наведена је као [35.446, 35.457]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Хлор има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.