Хемијски елемент · референтна страница

Азот

Азот је хемијски елемент са атомским бројем 7 (N), смештен у 2. периоди, 15. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: гасовито. Електронска конфигурација: [Хе] 2s2 2п3.

Атомски број7

Стандардна атомска маса[14.00643, 14.00728]

Група15

Периода2

Блокp

Електронска конфигурација[Хе] 2s2 2p3

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Хе] 2s2 2п3. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елементарни азот је при уобичајеним условима углавном молекуларни Н₂. У једињењима се појављује у амонијаку, амонијумовим солима, нитридима, нитратима и бројним органским једињењима са везама Ц–Н.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је гасовито. Наведена густина је 1.251 г/Л. Тачка топљења је 63.15 K (-210 °Ц), а тачка кључања 77.36 K (-195.8 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Атмосфера, Производња ђубрива и Криогеника.

У пракси

Конкретни примери примене

Атмосфера

Молекуларни азот Н₂ чини највећи део Земљине атмосфере. Његова стабилна трострука веза смањује реактивност при уобичајеним условима.

Производња ђубрива

Азот или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.

Криогеника

Азот се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 2. периоди и 15. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Угљеник, Азот, Кисеоник, Силицијум, Фосфор, Сумпор. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијадвоатомни неметал

Агрегатно стање на собној температуригасовито

Електронске љуске2 · 5

Густина1.251 г/Л

Тачка топљења63.17 K (-210.0 °Ц)

Тачка кључања77.36 K (-195.8 °Ц)

Електронегативност по Паулингу3.04

Прва енергија јонизације1 402 kJ/mol

Електронски афинитет—

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Азот наводи Даниел Рутхерфорд. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Азот наведена је као [14.00643, 14.00728]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Азот има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Елемент у слободном стању или његова реактивна једињења могу бити корозивна или отровна. Ризик снажно зависи од хемијског облика, концентрације и пута излагања.