Коперницијум

Коперницијум је хемијски елемент са атомским бројем 112 (Cn), смештен у 7. периоди, 12. групи и блоку d. Референтно агрегатно стање на собној температури: није експериментално утврђено. Електронска конфигурација: [Рн] 5f14 6d10 7с2.

Атомски број112

Стандардна атомска масабез стандардне атомске масе

Група12

Периода7

Блокd

Електронска конфигурација[Рн] 5f14 6d10 7s2

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

За супертешке синтетичке елементе електронска конфигурација произлази из савремених атомских модела, док је хемијско понашање експериментално проверено само у веома ограниченом обиму. Релативистички ефекти могу знатно променити очекиване трендове групе.

Електронска конфигурација атома је [Рн] 5f14 6d10 7с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Код овог супертешког синтетичког елемента истражене су само веома мале количине појединачних атома. Његова хемија је зато експериментално слабо позната, а многа предвиђања о јонима и једињењима заснивају се на релативистичким квантно-хемијским прорачунима.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Агрегатно стање овог супертешког елемента на собној температури није експериментално утврђено. Због веома малог броја произведених атома, густина и температуре фазних прелаза углавном се процењују теоријски уместо директним мерењем.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Научна истраживања.

У пракси

Конкретни примери примене

Научна истраживања

Коперницијум нема уобичајену техничку примену. Настаје атом по атом у истраживачким експериментима којима се проучавају структура и стабилност супертешких језгара и хемија најтежих елемената.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 7. периоди и 12. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Злато, Жива, Талијум, Рендгенијум, Коперницијум, Нихонијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијапрелазни метал

Агрегатно стање на собној температуриније експериментално утврђено

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 32 · 18 · 2

Густинаније експериментално утврђено

Тачка топљењаније експериментално утврђено

Тачка кључањаније експериментално утврђено

Електронегативност по Паулингу—

Прва енергија јонизације—

Електронски афинитет—

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

Коперницијум је синтетички елемент. Настаје у нуклеарним реакцијама и препознаје се према карактеристичним ланцима распада насталих атома; количине су премале за припрему уобичајеног макроскопског узорка.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

За елемент Коперницијум не наводи се стандардна атомска маса јер нема одговарајући природни изотопски састав на коме би се таква вредност заснивала. За његове изотопе зато се наводе масени бројеви и појединачне изотопске масе.

Коперницијум нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.

Безбедност

Руковање и излагање

Коперницијум је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.