Мерење
Жива се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Жива је хемијски елемент са атомским бројем 80 (Hg), смештен у 6. периоди, 12. групи и блоку d. Референтно агрегатно стање на собној температури: течно. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d10 6с2.
Код прелазних елемената у хемији учествују електрони спољашње s-љуске и оближњих d-орбитала. То омогућава више оксидационих стања, стварање комплекса и разноврсна магнетна и каталитичка својства.
Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d10 6с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Жива је на собној температури течан метал. Гради једињења у оксидационим стањима +1 и +2 и са многим металима образује амалгаме.
Референтно агрегатно стање на собној температури је течно. Наведена густина је 13.53 g/cm³. Тачка топљења је 234.3 K (-38.83 °Ц), а тачка кључања 629.9 K (356.7 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Мерење, Лампе и Хемијска синтеза.
Жива се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Жива или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.
Жива или његова једињења учествују у хемијским процесима као реагенс, каталитички активна компонента или сировина. Њихов значај произлази из реактивности и стабилности у задатим условима.
Елемент се налази у 6. периоди и 12. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Сребро, Кадмијум, Индијум, Злато, Жива, Талијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
Материјали који садрже елемент Жива познати су од давнина. Савремена хемија елемент одређује његовим атомским бројем 80, а не датумом прве употребе неког материјала.
Стандардна атомска маса за елемент Жива наведена је као 200.592(3). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Жива има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.