Сребро

Сребро је хемијски елемент са атомским бројем 47 (Ag), смештен у 5. периоди, 11. групи и блоку d. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Кр] 4d10 5с1.

Атомски број47

Стандардна атомска маса107.8682(2)

Група11

Периода5

Блокd

Електронска конфигурација[Кр] 4d10 5s1

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Код прелазних елемената у хемији учествују електрони спољашње s-љуске и оближњих d-орбитала. То омогућава више оксидационих стања, стварање комплекса и разноврсна магнетна и каталитичка својства.

Електронска конфигурација атома је [Кр] 4d10 5с1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Сребро лако гради катјон Аг⁺. Важни су среброви халогениди, оксиди и соли, а метално сребро је један од најбољих електричних проводника.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 10.49 g/cm³. Тачка топљења је 1 235 K (961.8 °Ц), а тачка кључања 2 435 K (2 162 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Накит, Електроника и Соларне ћелије.

У пракси

Конкретни примери примене

Накит

Сребро се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Електроника

Сребро је у овој примени важан због електричних, електрохемијских или полупроводничких својстава. Тачна улога зависи од хемијског облика и структуре материјала.

Соларне ћелије

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 5. периоди и 11. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Никл, Бакар, Цинк, Паладијум, Сребро, Кадмијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијапрелазни метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 18 · 1

Густина10.49 g/cm³

Тачка топљења1 235 K (961.8 °Ц)

Тачка кључања2 435 K (2 162 °Ц)

Електронегативност по Паулингу1.93

Прва енергија јонизације731 kJ/mol

Електронски афинитет125.9 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

Сребро или материјали који га садрже били су познати још у античко доба, много пре савремене атомске теорије. Данашњи хемијски елемент једнозначно је одређен атомским бројем 47.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Сребро наведена је као 107.8682(2). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Сребро има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.