Контрола нуклеарних реактора
У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Хафнијум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.
Хафнијум је хемијски елемент са атомским бројем 72 (Hf), смештен у 6. периоди, 4. групи и блоку d. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d2 6с2.
Код прелазних елемената у хемији учествују електрони спољашње s-љуске и оближњих d-орбитала. То омогућава више оксидационих стања, стварање комплекса и разноврсна магнетна и каталитичка својства.
Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d2 6с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент може имати више оксидационих стања и градити оксиде, халогениде, соли и координациона једињења. Њихова стабилност зависи од електронске структуре и реакцијских услова.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 13.31 g/cm³. Тачка топљења је 2 506 K (2 233 °Ц), а тачка кључања 4 876 K (4 603 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Контрола нуклеарних реактора, Микроелектроника и Легуре.
У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Хафнијум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.
Хафнијум је у овој примени важан због електричних, електрохемијских или полупроводничких својстава. Тачна улога зависи од хемијског облика и структуре материјала.
Хафнијум се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.
Елемент се налази у 6. периоди и 4. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Итријум, Цирконијум, Ниобијум, Хафнијум, Тантал, Радерфордијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Хафнијум наводи Дирк Цостер. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Хафнијум наведена је као 178.486(6). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Хафнијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.