Оксална киселина
Оксална киселина (C2H2O4) је дикарбоксилна киселина. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.
Основни подаци
Шта показује формула
Једна формулна јединица C2H2O4 садржи 2 × угљеник (C), 2 × водоник (H), 4 × кисеоник (O). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 90.034 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.
Масени удели елемената
По маси највећи допринос даје кисеоник (O, 71.1 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.
| Елементи у формули | # | % m/m |
|---|---|---|
| угљеник (C) | 2 | 26.7 % |
| водоник (H) | 2 | 2.2 % |
| кисеоник (O) | 4 | 71.1 % |
Грађа и хемијске везе
Оксална киселина HOOC–COOH је најједноставнија дикарбоксилна киселина: две карбоксилне групе непосредно су повезане C–C везом. Молекули могу да граде развијену мрежу водоничних веза, а чврста супстанца се често јавља и као дихидрат.
При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.
R3 прикази
Хемијско понашање
Има два протона која се могу одвојити и поступно гради хидрогеноксалат и оксалат. Оксалат се снажно везује за неке металне јоне и са Ca²⁺ даје слабо растворљив калцијум-оксалат, важан у аналитичкој и биолошкој хемији.
Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.
Раствори, равнотеже и услови
У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.
При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.
Примена и значај
Користи се при чишћењу, уклањању рђе и у појединим хемијским процесима.
Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.
Безбедност и правилан контекст
Гутање је токсично, а везивање калцијума може допринети оштећењу бубрега, па је потребно контролисано руковање.
Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.
Важно поређење
За разлику од монокарбоксилних киселина може да преда два протона и гради оксалатни дианјон.
Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.