Научна истраживања
Ајнштајнијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Ајнштајнијум је хемијски елемент са атомским бројем 99 (Es), смештен у 7. периоди, —. групи и блоку f. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Рн] 5f11 7с2.
Код лантаноида и актиноида постепено се попуњавају f-орбитале. Због малих енергетских разлика међу блиским стањима ови елементи имају слична, али не потпуно иста хемијска својства.
Електронска конфигурација атома је [Рн] 5f11 7с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Најтипичнија су јонска једињења и комплекси у којима је оксидационо стање +3 често важно. Код актиноида се, због енергетски доступних орбитала, појављују и друга оксидациона стања.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 8.84 g/cm³. Тачка топљења је 1 133 K (859.9 °Ц), а тачка кључања 1 269 K (995.9 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Научна истраживања.
Ајнштајнијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
У f-блоку елемент се може непосредно поредити са суседима: Беркелијум, Калифорнијум, Ајнштајнијум, Фермијум, Менделевијум. Такво поређење помаже да се прате промене електронске конфигурације, атомског полупречника и хемијских особина кроз низ лантаноида или актиноида.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Ајнштајнијум наводи Лаwренце Беркелеy Натионал Лабораторy. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
За елемент Ајнштајнијум не наводи се стандардна атомска маса јер нема одговарајући природни изотопски састав на коме би се таква вредност заснивала. За његове изотопе зато се наводе масени бројеви и појединачне изотопске масе.
Ајнштајнијум нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.
Ајнштајнијум је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.