Mendeleev
Mendeleev · Једињења

Етилен-гликол

C2H6O2

Етилен-гликол (C2H6O2) је диол. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.

Основни подаци

Хемијска формулаC2H6O2
Моларна маса62.068 g/mol
Агрегатно стање при 20 °Cтечност
Врста супстанцедиол
Преовлађујућа везаполарна ковалентна веза

Шта показује формула

Једна формулна јединица C2H6O2 садржи 2 × угљеник (C), 6 × водоник (H), 2 × кисеоник (O). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 62.068 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.

Масени удели елемената

По маси највећи допринос даје кисеоник (O, 51.6 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.

Елементи у формули#% m/m
угљеник (C)238.7 %
водоник (H)69.7 %
кисеоник (O)251.6 %

Грађа и хемијске везе

Етилен-гликол HOCH₂–CH₂OH је диол са две хидроксилне групе на суседним угљеницима. Обе O–H групе граде водоничне везе, што објашњава велику мешљивост са водом, релативно високу температуру кључања и већу вискозност него код монохидроксилних алкохола сличне величине.

При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.

R3 прикази

Структурни приказ.
Структурни приказ.
Веза грађе и својстава.
Веза грађе и својстава.
Реакциони или равнотежни контекст.
Реакциони или равнотежни контекст.

Хемијско понашање

Две хидроксилне групе омогућавају естерификацију и основа су стварања полиестера када диол реагује са дикарбоксилним киселинама или њиховим дериватима. У организму се етилен-гликол оксидује у киселе метаболите, укључујући гликолат и оксалат, што битно повећава токсичност.

Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.

Раствори, равнотеже и услови

У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.

При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.

Примена и значај

Етилен-гликол се користи у течностима за пренос топлоте и против смрзавања и као сировина за полиестре.

Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.

Безбедност и правилан контекст

Гутање је опасно и захтева хитно лечење; слаткаст укус није знак безбедности.

Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.

Важно поређење

У односу на глицерол има две уместо три хидроксилне групе, што мења вискозност и функционалност.

Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.

Елементи у формули