Магнети
Диспрозијум се користи у магнетним материјалима или компонентама код којих су важни магнетни одзив и стабилност материјала.
Диспрозијум је хемијски елемент са атомским бројем 66 (Dy), смештен у 6. периоди, —. групи и блоку f. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f10 6с2.
Код лантаноида и актиноида постепено се попуњавају f-орбитале. Због малих енергетских разлика међу блиским стањима ови елементи имају слична, али не потпуно иста хемијска својства.
Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f10 6с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Најтипичнија су јонска једињења и комплекси у којима је оксидационо стање +3 често важно. Код актиноида се, због енергетски доступних орбитала, појављују и друга оксидациона стања.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 8.54 g/cm³. Тачка топљења је 1 680 K (1 407 °Ц), а тачка кључања 2 840 K (2 567 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Магнети, Ласери и Нуклеарни реактори.
Диспрозијум се користи у магнетним материјалима или компонентама код којих су важни магнетни одзив и стабилност материјала.
Диспрозијум или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.
У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Диспрозијум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.
У f-блоку елемент се може непосредно поредити са суседима: Гадолинијум, Тербијум, Диспрозијум, Холмијум, Ербијум. Такво поређење помаже да се прате промене електронске конфигурације, атомског полупречника и хемијских особина кроз низ лантаноида или актиноида.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Диспрозијум наводи Лецоq де Боисбаудран. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Диспрозијум наведена је као 162.500(1). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Диспрозијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.