Нуклеарна енергија
У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Торијум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.
Торијум је хемијски елемент са атомским бројем 90 (Th), смештен у 7. периоди, —. групи и блоку f. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Рн] 6d2 7с2.
Код лантаноида и актиноида постепено се попуњавају f-орбитале. Због малих енергетских разлика међу блиским стањима ови елементи имају слична, али не потпуно иста хемијска својства.
Електронска конфигурација атома је [Рн] 6d2 7с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Најтипичнија су јонска једињења и комплекси у којима је оксидационо стање +3 често важно. Код актиноида се, због енергетски доступних орбитала, појављују и друга оксидациона стања.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 11.70g/cm³. Тачка топљења је 2 023 K (1 750 °Ц), а тачка кључања 5 061 K (4 788 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Нуклеарна енергија, Легуре и Научна истраживања.
У овој примени важне су нуклеарне особине одређених изотопа елемента Торијум. Примена је везана за тачно одређени изотоп и захтева специјализован надзор материјала и зрачења.
Торијум се у овој примени појављује као састојак метала или легуре, где утиче на механичка својства, отпорност на корозију, понашање на повишеној температури или обрадивост материјала.
Торијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
У f-блоку елемент се може непосредно поредити са суседима: Радијум, Актинијум, Торијум, Протактинијум, Уранијум. Такво поређење помаже да се прате промене електронске конфигурације, атомског полупречника и хемијских особина кроз низ лантаноида или актиноида.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Торијум наводи Јöнс Јакоб Берзелиус. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Торијум наведена је као 232.0377(4). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Торијум нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.
Торијум је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.