Радијум

Радијум је хемијски елемент са атомским бројем 88 (Ra), смештен у 7. периоди, 2. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Рн] 7с2.

Атомски број88

Стандардна атомска масабез стандардне атомске масе

Група2

Периода7

Блокs

Електронска конфигурација[Рн] 7s2

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Елементи 2. групе имају два валентна електрона. Земноалкални метали обично граде јоне наелектрисања +2, а њихове особине се постепено мењају низ групу.

Електронска конфигурација атома је [Рн] 7с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 5.0g/cm³. Тачка топљења је 1 233 K (959.9 °Ц), а тачка кључања 2 010 K (1 737 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Научна истраживања, Историја и Историја медицине.

У пракси

Конкретни примери примене

Научна истраживања

Радијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Историја

Историја медицине

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 7. периоди и 2. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Цезијум, Баријум, Францијум, Радијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаземноалкални метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 18 · 32 · 18 · 8 · 2

Густина5.0г/цм³

Тачка топљења1 233 K (959.9 °Ц)

Тачка кључања1 773K (1 737 °Ц)

Електронегативност по Паулингу0.9

Прва енергија јонизације509.3 kJ/mol

Електронски афинитет9.6485 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Радијум наводи Пиерре Цурие. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

За елемент Радијум не наводи се стандардна атомска маса јер нема одговарајући природни изотопски састав на коме би се таква вредност заснивала. За његове изотопе зато се наводе масени бројеви и појединачне изотопске масе.

Радијум нема стабилан изотоп. Сви његови изотопи су радиоактивни, па су при мерењу и раду важни њихови периоди полураспада и начини распада.

Безбедност

Руковање и излагање

Радијум је радиоактиван. Рад захтева радиолошке мере прилагођене конкретном изотопу, активности, врсти зрачења и хемијском облику супстанце.