Калцијум-хидроксид
Калцијум-хидроксид (Ca(OH)2) је јака база. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.
Основни подаци
Шта показује формула
Једна формулна јединица Ca(OH)2 садржи 1 × калцијум (Ca), 2 × кисеоник (O), 2 × водоник (H). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 74.092 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.
Масени удели елемената
По маси највећи допринос даје калцијум (Ca, 54.1 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.
| Елементи у формули | # | % m/m |
|---|---|---|
| калцијум (Ca) | 1 | 54.1 % |
| кисеоник (O) | 2 | 43.2 % |
| водоник (H) | 2 | 2.7 % |
Грађа и хемијске везе
Калцијум-хидроксид Ca(OH)₂ је јонска чврста супстанца састављена од Ca²⁺ и OH⁻ у односу 1:2. У кристалу не постоје засебни молекули Ca(OH)₂; формула описује стехиометрију јонске решетке.
При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.
R3 прикази
Хемијско понашање
Растворљивост у води је ограничена, али растворени део даје Ca²⁺ и OH⁻ и ствара јако базну кречну суспензију или бистру засићену кречну воду, зависно од количине чврсте фазе. CO₂ реагује са OH⁻ и Ca²⁺ и даје CaCO₃, што је основа класичног огледа са кречном водом.
Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.
Раствори, равнотеже и услови
У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.
При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.
Примена и значај
Користи се у малтерима, обради воде, неутрализацији киселина и неким прехрамбеним и индустријским процесима.
Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.
Безбедност и правилан контекст
Корозиван је за очи и при дужем контакту за кожу, па прашину и базне суспензије треба контролисати.
Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.
Важно поређење
У односу на NaOH много је слабије растворљив, иако растворени хидроксид ствара јако базну средину.
Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.