Етил-ацетат
Етил-ацетат (C4H8O2) је естар. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.
Основни подаци
Шта показује формула
Једна формулна јединица C4H8O2 садржи 4 × угљеник (C), 8 × водоник (H), 2 × кисеоник (O). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 88.106 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.
Масени удели елемената
По маси највећи допринос даје угљеник (C, 54.5 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.
| Елементи у формули | # | % m/m |
|---|---|---|
| угљеник (C) | 4 | 54.5 % |
| водоник (H) | 8 | 9.2 % |
| кисеоник (O) | 2 | 36.3 % |
Грађа и хемијске везе
Етил-ацетат CH₃COOCH₂CH₃ је естар сирћетне киселине и етанола. Естарска група садржи поларни карбонил C=O и други кисеоник везан једноструким везама; молекул нема O–H везу, па водоничне везе прихвата, али их не донира.
При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.
R3 прикази
Хемијско понашање
Естарска веза може да хидролизује назад до киселине и алкохола; у базној средини сапонификација даје ацетат и етанол. Етил-ацетат је мање поларан од малих алкохола, а његова испарљивост повезана је са слабијим међумолекулским силама.
Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.
Раствори, равнотеже и услови
У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.
При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.
Примена и значај
Користи се као испарљив растварач у премазима, екстракцијама и органској синтези.
Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.
Безбедност и правилан контекст
Запаљив је, а високе концентрације пара могу да надражују и успоравају рад централног нервног система.
Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.
Важно поређење
У односу на етанол нема хидроксилну групу, а у односу на сирћетну киселину нема кисели O–H протон.
Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.