Mendeleev
Mendeleev · Једињења

Натријум-хипохлорит

NaOCl

Натријум-хипохлорит (NaOCl) је хипохлоритна јонска со. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.

Основни подаци

Хемијска формулаNaOCl
Моларна маса74.439 g/mol
Агрегатно стање при 20 °Cчврста супстанца
Врста супстанцехипохлоритна јонска со
Преовлађујућа везајонска решетка са вишеатомским јоном

Шта показује формула

Једна формулна јединица NaOCl садржи 1 × натријум (Na), 1 × кисеоник (O), 1 × хлор (Cl). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 74.439 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.

Масени удели елемената

По маси највећи допринос даје хлор (Cl, 47.6 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.

Елементи у формули#% m/m
натријум (Na)130.9 %
кисеоник (O)121.5 %
хлор (Cl)147.6 %

Грађа и хемијске везе

Натријум-хипохлорит NaClO је јонско једињење од Na⁺ и ClO⁻. У хипохлоритном анјону хлор је у оксидационом стању +1; комерцијална средства за бељење обично су водени раствори, а не чист безводни NaClO.

При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.

R3 прикази

Структурни приказ.
Структурни приказ.
Веза грађе и својстава.
Веза грађе и својстава.
Реакциони или равнотежни контекст.
Реакциони или равнотежни контекст.

Хемијско понашање

У води постоји равнотежа између OCl⁻ и хипохлорасте киселине HOCl, а њен положај зависи од pH. Обе хлорне форме су оксиданси и реагују са многим органским и неорганским супстанцама.

Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.

Раствори, равнотеже и услови

У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.

При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.

Примена и значај

Користи се за дезинфекцију и бељење у правилно формулисаним растворима.

Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.

Безбедност и правилан контекст

Не сме се мешати са киселинама нити са амонијачним средствима за чишћење, јер могу настати опасни надражујући гасови.

Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.

Важно поређење

У односу на NaCl садржи реактивни OCl⁻ и има изражена оксидациона својства.

Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.

Елементи у формули