Сахароза
Сахароза (C12H22O11) је дисахарид. Страница повезује састав, хемијске везе и мерљива својства да би било јасно зашто се супстанца понаша на одређени начин.
Основни подаци
Шта тачно говори формула
Једна формулска јединица C12H22O11 садржи 12 × угљеник (C), 22 × водоник (H), 11 × кисеоник (O). Збир релативних атомских маса даје моларну масу приближно 342.296 g/mol. Индекси у формули означавају број атома, а не набоје или оксидациона стања.
Масени удели елемената
Састав се може читати и по маси. Највећи допринос у овој формулској јединици даје кисеоник (O, 51.4 %); удели зависе и од атомских маса и од броја атома у формули.
| Елементи у формули | # | % m/m |
|---|---|---|
| угљеник (C) | 12 | 42.1 % |
| водоник (H) | 22 | 6.5 % |
| кисеоник (O) | 11 | 51.4 % |
Грађа и хемијске везе
Сахароза је дисахарид састављен од једне јединице глукозе и једне јединице фруктозе повезаних гликозидном везом. Веза повезује аномерне центре обе јединице, па се сахароза понаша као нередукујући шећер. Бројне хидроксилне групе омогућавају добру растворљивост у води.
При тумачењу својстава формулу не треба одвајати од грађе. Исти елементи у другачијем распореду могу дати другу супстанцу, а исти број атома сам по себи не одређује геометрију, поларност ни агрегатно стање. Модел веза зато повезује запис формуле са посматраним понашањем.
Приказ грађе и својстава
Хемијско понашање
Хидролиза сахарозе троши воду и даје глукозу и фруктозу: C₁₂H₂₂O₁₁ + H₂O → C₆H₁₂O₆ + C₆H₁₂O₆. Реакцију могу катализовати киселине или ензими; настала смеша има другачија хемијска и укусна својства од почетне сахарозе.
При коришћењу бројчаних података увек треба навести услове. Густина, растворљивост, притисак паре и агрегатно стање могу се мењати са температуром, притиском или саставом раствора. Хемијска једначина приказује стехиометрију и запис смера, али сама по себи не одређује брзину ни механизам реакције. Зато табеларну вредност треба читати заједно са условима, а једначину са хемијским моделом који објашњава посматрано понашање.
Где се супстанца среће
- Сахароза је уобичајени стони шећер и важна прехрамбена сировина.
- Биљке је користе као важан транспортни облик угљених хидрата.
- Микроорганизми је могу ферментисати у етанол, органске киселине или друге производе, зависно од врсте и услова.
Безбедност и правилан контекст
Уобичајене количине ових шећера у храни нису корозивне хемикалије. Фина органска прашина ипак може бити запаљива у индустрији; здравствени значај прекомерног уноса припада нутритивном контексту, а не тврдњи да је сама молекула „отровна“.
Важно поређење
Сахароза је дисахарид, а глукоза моносахарид. Хидролиза сахарозе цепа гликозидну везу и даје глукозу и фруктозу.
Сродна супстанца: Глукоза. Поређење помаже да се слична формула или примена не помешају са стварном молекулском односно јонском грађом.