Амбалажа
Алуминијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Алуминијум је хемијски елемент са атомским бројем 13 (Al), смештен у 3. периоди, 13. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Не] 3s2 3п1.
Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.
Електронска конфигурација атома је [Не] 3s2 3п1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 2.7 g/cm³. Тачка топљења је 933.5 K (660.3 °Ц), а тачка кључања 2 743 K (2 470 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Амбалажа, Ваздухопловство и свемирска техника и Електроенергетски водови.
Алуминијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Алуминијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Алуминијум је у овој примени важан због електричних, електрохемијских или полупроводничких својстава. Тачна улога зависи од хемијског облика и структуре материјала.
Елемент се налази у 3. периоди и 13. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Бор, Угљеник, Алуминијум, Силицијум, Цинк, Галијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
Историја елемента Алуминијум обухвата препознавање његове посебне хемијске природе, добијање довољно чистог узорка и касније смештање у периодни систем према атомском броју 13.
Стандардна атомска маса за елемент Алуминијум наведена је као 26.9815384(3). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Алуминијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.