Алуминијум

Алуминијум је хемијски елемент са атомским бројем 13 (Al), смештен у 3. периоди, 13. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Не] 3s2 3п1.

Атомски број13

Стандардна атомска маса26.9815384(3)

Група13

Периода3

Блокp

Електронска конфигурација[Не] 3s2 3p1

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Не] 3s2 3п1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 2.7 g/cm³. Тачка топљења је 933.5 K (660.3 °Ц), а тачка кључања 2 743 K (2 470 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Амбалажа, Ваздухопловство и свемирска техника и Електроенергетски водови.

У пракси

Конкретни примери примене

Амбалажа

Алуминијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Ваздухопловство и свемирска техника

Електроенергетски водови

Алуминијум је у овој примени важан због електричних, електрохемијских или полупроводничких својстава. Тачна улога зависи од хемијског облика и структуре материјала.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 3. периоди и 13. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Бор, Угљеник, Алуминијум, Силицијум, Цинк, Галијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијапостпрелазни метал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 8 · 3

Густина2.7 g/cm³

Тачка топљења933.5 K (660.3 °Ц)

Тачка кључања2 743 K (2 470 °Ц)

Електронегативност по Паулингу1.61

Прва енергија јонизације577.5 kJ/mol

Електронски афинитет41.76 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

Историја елемента Алуминијум обухвата препознавање његове посебне хемијске природе, добијање довољно чистог узорка и касније смештање у периодни систем према атомском броју 13.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Алуминијум наведена је као 26.9815384(3). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Алуминијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.