Хемијски елемент · референтна страница

Бор

Бор је хемијски елемент са атомским бројем 5 (B), смештен у 2. периоди, 13. групи и блоку p. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Хе] 2s2 2п1.

Атомски број5

Стандардна атомска маса[10.806, 10.821]

Група13

Периода2

Блокp

Електронска конфигурација[Хе] 2s2 2p1

Електронска структура

Шта одређује хемијско понашање

Распоред валентних електрона одређује како атом гради везе, које јоне може образовати и зашто је по хемијским особинама сличан суседним елементима у периодном систему.

Електронска конфигурација атома је [Хе] 2s2 2п1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.

Хемијски облици

Једињења, јони и материјали

Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.

Физичко понашање

Агрегатно стање и фазни прелази

Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 2.34g/cm³. Тачка топљења је 2 349 K (2 076 °Ц), а тачка кључања 4 200 K (3 927 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.

Појављивање и примена

Где се елемент налази и чему служи

У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Боросиликатно стакло, Стаклена влакна и Исхрана биљака.

У пракси

Конкретни примери примене

Боросиликатно стакло

Бор или његова једињења овде су важни због оптичких, светлосних, механичких или керамичких својстава. Могу утицати на боју, провидност, емисију светлости, преламање или чврстоћу материјала.

Стаклена влакна

Исхрана биљака

Бор се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.

Положај у периодном систему

Шта показују суседни елементи

Елемент се налази у 2. периоди и 13. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Бор, Угљеник, Алуминијум, Силицијум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.

Референтни подаци

Физичке и атомске особине

Класификацијаполуметал

Агрегатно стање на собној температуричврсто

Електронске љуске2 · 3

Густина2.34г/цм³

Тачка топљења2 365 K (2 092 °Ц)

Тачка кључања4 200 K (3 927 °Ц)

Електронегативност по Паулингу2.04

Прва енергија јонизације800.6 kJ/mol

Електронски афинитет26.99 kJ/mol

Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.

Историја

Откриће и идентификација

У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Бор наводи Јосепх Лоуис Гаy-Луссац. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.

Изотопи и атомска маса

Како изотопски састав мења бројчане вредности

Стандардна атомска маса за елемент Бор наведена је као [10.806, 10.821]. Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.

Бор има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.

Безбедност

Руковање и излагање

Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.