Научна истраживања
Рубидијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Рубидијум је хемијски елемент са атомским бројем 37 (Rb), смештен у 5. периоди, 1. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Кр] 5с1.
Елементи 1. групе имају један електрон у спољашњој попуњеној љусци. Код алкалних метала тај електрон се релативно лако уклања, па су типични јони наелектрисања +1 и изражена реактивност.
Електронска конфигурација атома је [Кр] 5с1. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 1.532 g/cm³. Тачка топљења је 312.4 K (39.3 °Ц), а тачка кључања 961 K (687.9 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Научна истраживања, Атомски часовници и Фотоћелије.
Рубидијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Рубидијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Рубидијум је у овој примени важан због електричних, електрохемијских или полупроводничких својстава. Тачна улога зависи од хемијског облика и структуре материјала.
Елемент се налази у 5. периоди и 1. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Калијум, Калцијум, Рубидијум, Стронцијум, Цезијум, Баријум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Рубидијум наводи Роберт Бунсен. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Рубидијум наведена је као 85.4678(3). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Рубидијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.