Пиротехника
Стронцијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Стронцијум је хемијски елемент са атомским бројем 38 (Sr), смештен у 5. периоди, 2. групи и блоку s. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Кр] 5с2.
Елементи 2. групе имају два валентна електрона. Земноалкални метали обично граде јоне наелектрисања +2, а њихове особине се постепено мењају низ групу.
Електронска конфигурација атома је [Кр] 5с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент гради једињења чија структура и реактивност произлазе из броја валентних електрона, електронегативности и величине атома. Посебно су важна једињења стабилна у уобичајеним оксидационим стањима тог елемента.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 2.64 g/cm³. Тачка топљења је 1 050 K (776.9 °Ц), а тачка кључања 1 650 K (1 377 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Пиротехника, Магнети и Медицинске примене.
Стронцијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Стронцијум се користи у магнетним материјалима или компонентама код којих су важни магнетни одзив и стабилност материјала.
Стронцијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Елемент се налази у 5. периоди и 2. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Калијум, Калцијум, Скандијум, Рубидијум, Стронцијум, Итријум. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Стронцијум наводи Wиллиам Цруицксханк (цхемист). Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Стронцијум наведена је као 87.62(1). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Стронцијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.