Свећице
Иридијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Иридијум је хемијски елемент са атомским бројем 77 (Ir), смештен у 6. периоди, 9. групи и блоку d. Референтно агрегатно стање на собној температури: чврсто. Електронска конфигурација: [Xе] 4f14 5d7 6с2.
Код прелазних елемената у хемији учествују електрони спољашње s-љуске и оближњих d-орбитала. То омогућава више оксидационих стања, стварање комплекса и разноврсна магнетна и каталитичка својства.
Електронска конфигурација атома је [Xе] 4f14 5d7 6с2. Број и енергија валентних електрона утичу на стварање веза, уобичајена оксидациона стања и сличност са суседним елементима.
Елемент може имати више оксидационих стања и градити оксиде, халогениде, соли и координациона једињења. Њихова стабилност зависи од електронске структуре и реакцијских услова.
Референтно агрегатно стање на собној температури је чврсто. Наведена густина је 22.56 g/cm³. Тачка топљења је 2 719 K (2 446 °Ц), а тачка кључања 4 403 K (4 130 °Ц). Притисак, чистоћа и кристална структура могу мењати измерена физичка својства.
У пракси се овај елемент среће пре свега у областима: Свећице, Лонци за топљење и Електроника.
Иридијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Иридијум се у овој области користи због комбинације својих физичких и хемијских својстава. Конкретна улога зависи од облика елемента, чистоће и захтева поједине примене.
Иридијум је у овој примени важан због електричних, електрохемијских или полупроводничких својстава. Тачна улога зависи од хемијског облика и структуре материјала.
Елемент се налази у 6. периоди и 9. групи. Међу његовим стварним суседима у периодном систему налазе се, на пример: Рутенијум, Родијум, Паладијум, Осмијум, Иридијум, Платина. Поређење суседа помаже да се разумеју промене атомског полупречника, енергије јонизације, валентних електрона и начина хемијског везивања.
Вредности се односе на елемент или неутрални атом тамо где је то применљиво. Физички подаци могу зависити од алотропског облика, притиска и услова мерења.
У изворној белешци се уз откриће или препознавање елемента Иридијум наводи Смитхсон Теннант. Препознавање посебног елемента, добијање довољно чистог узорка и касније одређивање атомског броја нису нужно били исти историјски догађај.
Стандардна атомска маса за елемент Иридијум наведена је као 192.217(2). Та вредност одражава масе и заступљеност изотопа у природним узорцима, па код неких елемената може бити дата као интервал.
Иридијум има најмање један стабилан изотоп. Изотопи имају исти број протона и зато припадају истом елементу, али се разликују по броју неутрона и атомској маси.
Опасност зависи од хемијског облика елемента, дозе и пута излагања. Чист елемент, његови јони и једињења могу имати веома различите биолошке и еколошке ефекте, па безбедносне податке треба проверити за конкретну супстанцу која се користи.