Таласи
Талас је поремећај који се простире и преноси енергију и импулс, а да не преноси средину као целину од извора до пријемника. Исти основни појмови – амплитуда, таласна дужина, фреквенција, фаза и брзина – важе за водене таласе, звук, жице и електромагнетне таласе.
Опис периодичног таласа
v = fλ и T = 1/f
Амплитуда описује величину поремећаја, а таласна дужина његово просторно понављање. Фреквенција показује колико циклуса прође кроз тачку у секунди. Фреквенција f мери се у херцима, период T у секундама, таласна дужина λ у метрима, а брзина v у метрима у секунди. Извор одређује фреквенцију. У недисперзивној средини брзину углавном одређују средина и врста таласа, па се таласна дужина прилагођава преко v = fλ.
Истражите таласну везу
Задајте фреквенцију и брзину таласа; калкулатор налази λ из v = fλ.
Попречно и уздужно кретање
Врста таласа описује како се средина креће у односу на правац простирања. Код попречног таласа поремећај је нормалан на правац простирања, као на идеализованој жици. Код уздужног таласа осцилације су паралелне простирању и стварају згушњења и разређења, као код звука у ваздуху. Честице средине углавном осцилују око равнотеже уместо да путују са таласом на велика растојања.
Суперпозиција и интерференција
Када се таласи преклапају у линеарној средини, њихова померања се сабирају. Врх са врхом даје конструктивну интерференцију; врх са удолином може дати делимично или потпуно поништавање. После преклапања таласи настављају да се простиру; интерференција обично није судар који их уништава.
Фаза показује где се једна осцилација налази у циклусу у односу на другу. Таласи исте фреквенције у фази се појачавају. При фазној разлици 180° најјаче се поништавају ако су амплитуде једнаке. Средње фазне разлике дају делимично појачање или поништавање.
Одбијање и стојећи таласи
Границе могу да одбију талас. Одбијени и упадни талас могу да формирају стојећи талас са чворовима нултог померања и трбусима максималног осциловања. За жицу учвршћену на оба краја важи λₙ = 2L/n и fₙ = nv/(2L). Гранични услови зато бирају дискретну породицу нормалних модова, а не сваку могућу фреквенцију.
Амплитуда и енергија нису исто што и брзина
Већа амплитуда обично значи више таласне енергије, али не и аутоматски већу брзину простирања. За мале таласе на истој затегнутој жици брзину углавном одређују затезна сила и линеарна густина масе, не амплитуда. У дисперзивним срединама различите фреквенције имају различите фазне брзине, па импулс може да мења облик. Релација v = fλ и даље важи за сваку синусну компоненту, иако v може зависити од фреквенције.
При преласку таласа у другу средину фреквенција остаје везана за извор. Ако се брзина промени, мења се и таласна дужина. Ова разлика је кључна за преламање и поређење звука или светлости у различитим срединама.
Решени примери
1. Таласна дужина звука
Звук фреквенције 440 Hz простире се брзином 343 m s⁻¹. Одредите таласну дужину.
Решење
λ = v/f = 343/440 = 0,780 m.
2. Период из фреквенције
Талас има фреквенцију 25 Hz. Колики је период?
Решење
T = 1/f = 1/25 = 0,040 s.
3. Суперпозиција
Два импулса у истој тачки у истом тренутку дају померања +3,0 cm и −1,2 cm. Колико је резултујуће померање?
Решење
Померања се алгебарски сабирају: 3,0 + (−1,2) = +1,8 cm.
Истражите везе: Таласи, светлост и спектроскопија