Амонијум-хлорид
Амонијум-хлорид (NH4Cl) је амонијумова јонска со. Својства потичу од састава, веза, геометрије и понашања честица у чистој супстанци или раствору.
Основни подаци
Шта показује формула
Једна формулна јединица NH4Cl садржи 1 × азот (N), 4 × водоник (H), 1 × хлор (Cl). Из релативних атомских маса добија се моларна маса приближно 53.491 g/mol. Индекси означавају број атома; сами не одређују набој, геометрију или оксидационо стање.
Масени удели елемената
По маси највећи допринос даје хлор (Cl, 66.3 %). Масени удео зависи и од броја атома и од релативних атомских маса, па се не може закључити само из индекса у формули.
| Елементи у формули | # | % m/m |
|---|---|---|
| азот (N) | 1 | 26.2 % |
| водоник (H) | 4 | 7.5 % |
| хлор (Cl) | 1 | 66.3 % |
Грађа и хемијске везе
Амонијум-хлорид NH₄Cl је јонски кристал од тетраедарског NH₄⁺ и једноатомског Cl⁻. N–H везе у катјону су ковалентне, док између NH₄⁺ и Cl⁻ доминира електростатичка јонска интеракција.
При тумачењу грађе треба разликовати везе унутар честице од сила између честица. Поларност везе, облик молекула, делокализација електрона или мрежна структура различитим механизмима одређују растворљивост, фазне прелазе и реактивност.
R3 прикази
Хемијско понашање
У води се NH₄Cl добро раствара на хидратисане јоне. NH₄⁺ је слаба Бренстедова киселина, па је раствор благо кисео; при загревању се равнотежа може померити ка испарљивим амонијачним и хлороводоничним врстама.
Бројчана својства имају смисла само уз наведене услове. Температура, притисак, чистоћа и састав смеше могу мењати агрегатно стање, густину, растворљивост и брзину реакције. Код испарљивих супстанци важна је концентрација пара, а код чврстих кристална форма и величина честица.
Раствори, равнотеже и услови
У раствору или гасној смеши не мора да преовлађује исти облик као у чистој супстанци. Хидратација, асоцијација, димеризација или реакција са растварачем могу променити стварну расподелу хемијских врста.
При поређењу података треба навести средину и концентрацију. Иста сумарна формула не говори да ли постоје одвојени молекули, пространа мрежа, хидратисани облик или равнотежна смеша више врста.
Примена и значај
Користи се у ђубривима, електролитима, флуксевима и другим техничким процесима.
Примена супстанце произлази из комбинације реактивности, поларности, испарљивости, механичких својстава или способности стварања других материјала. Корисна особина у контролисаном процесу може при неконтролисаној изложености постати извор ризика.
Безбедност и правилан контекст
Прашина и концентровани раствори могу да надраже очи и дисајне путеве.
Безбедносни профил зависи од дозе, концентрације, агрегатног стања и пута излагања. Код гасова и испарљивих течности кључна је вентилација, а код прашине и величина честица. Сам хемијски назив зато није довољан за процену ризика.
Важно поређење
За разлику од NH₄NO₃ не садржи оксидациони нитратни анјон и има другачији топлотни профил.
Поређење сродних једињења показује да мала промена функционалне групе, оксидационог стања или просторне грађе може снажно променити поларност, реактивност, токсичност и примену.