Суперпозиција
На истом месту и у исто време: y = y₁ + y₂.
Када се два таласа преклапају, њихова померања или поља се суперпонирају. Релативна фаза одређује појачање, делимично поништавање или – за једнаке амплитуде – потпуно поништавање у тачки. Разлика пређених путева зато може да претвори геометрију у мерљив образац.
У линеарном систему мерена таласна величина је y = y₁ + y₂. Брег са брегом даје већу амплитуду, брег са долином мању. Код синусних таласа исте фреквенције фазна разлика φ показује положај једне осцилације у односу на другу.
При φ = 0 таласи су у фази, а при φ = π у противфази. Стабилан образац захтева кохерентност: довољно сталан фазни однос.
На истом месту и у исто време: y = y₁ + y₂.
Цео циклус је 2π rad = 360°.
Различити путеви могу да створе фазну разлику.
Нека су y₁ = A sin(ωt) и y₂ = rA sin(ωt+φ). Резултујућа амплитуда је R = A√(1+r²+2r cosφ), а за r = 1: R = 2A|cos(φ/2)|.
Потпуно поништавање при π могуће је само за једнаке амплитуде; иначе минимум остаје A|1−r|.
Фаза и резултујућа амплитуда
Интерактивни модел рачуна резултујућу амплитуду директно из фазе и односа амплитуда. Средња фаза даје резултат између максимума и минимума.
Ако фаза долази искључиво од разлике путева за исту фреквенцију без додатног фазног скока, φ = 2πδ/λ.
За изворе који почињу у фази, конструктивни услов је δ = mλ, а најјаче поништавање δ = (m+1/2)λ.
Једна цела додатна таласна дужина враћа фазу за 2π; пола таласне дужине даје π.
За λ = 0,60 m и δ = 1,20 m однос је δ/λ = 2, па таласи стижу поново у фази.
За δ = 0,90 m однос је 1,5 и стижу у противфази. Енергија при минимуму није нестала, већ је прерасподељена у друге делове обрасца.
За кохерентну светлост важи I = I₁ + I₂ + 2√(I₁I₂)cosφ. Ако је I₁ = I₂ = I₀, онда I = 4I₀ cos²(φ/2).
У конструктивном максимуму амплитуда поља се удвостручи, па интензитет постаје четири пута већи јер је пропорционалан квадрату амплитуде.
У Јанговом огледу један талас осветљава два уска прореза који постају кохерентни секундарни извори. За далек екран δ ≈ a sinθ ≈ ax/D.
При малим угловима размак суседних светлих пруга је i = λD/a.
За λ = 600 nm, a = 0,30 mm и D = 2,0 m добија се i = 4,0 mm.
Веће D или мање a повећавају размак пруга — корисна провера смера зависности.
Најпре преко δ/λ одредите фазни услов, а Јангову формулу користите само када геометрија и апроксимација малих углова заиста важе.
Нанометре и милиметре претворите у метре пре рачунања.
λ = 4,0 cm и δ = 10,0 cm.
δ/λ = 2,5. За изворе који су почели у фази то је деструктивни услов; једнаке амплитуде могу се потпуно поништити.
λ = 500 nm, D = 1,50 m и a = 0,25 mm.
i = λD/a = 3,0 mm.
Услови δ = mλ и δ = (m+1/2)λ важе непосредно само ако извори почињу у фази и нема додатног фазног помака. Рефлексија или различите средине могу додати фазу.
Ако се фреквенције разликују или фаза брзо мења, пруге се померају или нестају у просеку иако суперпозиција важи тренутно.
Суперпозиција је тренутно сабирање таласних величина, интерференција је образац тог сабирања, а кохерентност стабилност фазног односа.
Дифракција користи исти принцип суперпозиције преко читавог коначног отвора.